Odgovor na ovo pitanje daćemo iz nekoliko aspekata:

• Oštra reakcija hazreti Alije a.s. protiv Omera
• Alija poslušan ashab Božijem Poslaniku
• Hazreti Alija je učinio najbolji mogući čin
• Zašto Božiji Poslanik s.a.v.a nije branio Sumeju i druge žene koje su prihvatile islam naspram nevjernica?
• Zašto Osman nije branio svoju suprugu?

Oštra reakcija hazreti Alije a.s. protiv Omera

Zapovjednik vjernih, hazreti imam Ali a.s. prvi put kada se pojavio Omer oštro je reagirao protiv njega, te ga je teško udario, međutim pošto je od strane Božijeg Poslanika s.a.v.a. bio obavezan da istrpi u svim ovim događajima, prema naredbi Poslanika s.a.v.a zaustavio se. Drugim riječima imam Ali a.s. je želio Omeru pokazati da lahko može da ga se riješi, međutim pošto ga je Allahov Poslanik s.a.v.a. obavezao da bude strpljiv, nije se namjeravao boriti sa njima.

Imam Ali a.s. i u ovom slučaju kao i uvijek, bio je poslušan Allahu i Njegovom Poslaniku s.a.v.a.

Solejm ibn Kejs Hilali jedan od prijatelja hz. Alije o tome kaže:

"Omer je tražio vatru i time zapalio vrata kuće zatim je gurnuo vrata i ušao u kuću. Tada je hazreti Fatima izašla i uzviknula je: "O oče, o Božiji Poslaniče!" Omer je podigao sablju i udario je Fatimu koricama. Ona je ponovo uzvikla: "O oče!" Omer je drugi put bičem udario Fatiminu po ruci. Hazreti Fatima je kazala: "O Božiji Poslaniče, pogledaj kako se Ebu Bekr i Omer ponašaju prema tvojoj porodici."

Ali a.s. tada ustao i uhvatio je Omera i povukao ga je na zemlju i teško ga je udario htjevši da ga ubije, međutim sjetio je riječi Allahovog Poslanika s.a.v.a. i njegove oporuke za taj slučaj. Tom prilikom je rekao: "O sine Sohake! Tako mi Onoga ko je Muhameda izabrao za Poslanika, da nije Allahove naredbe i obećanja koje sam dao Poslaniku, sam znaš da nikada ne bi uspio da uđeš u moju kuću."

Alusi, veliki mufesir ehli sunneta istu predaju prenosi od šiijskih izvora i kaže:

أنه لما يجب على غضب عمر وأضرم النار بباب على وأحرقه ودخل فاستقبلته فاطمة وصاحت يا أبتاه ويا رسول الله فرفع عمر السيف وهو فى غمده فوجأ به جنبها المبارك ورفع السوط فضرب به ضرعها فصاحت يا أبتاه فأخذ على بتلابيب عمر وهزه ووجأ أنفه ورقبته

 Omer se naljutio i zapalio vrata kuće hz. Alije i ušao je u kuću. Fatima je izašla i uzvikla je: "O oče, o Božiji Poslaniče" Omer je koricom sablje udario po rebru Fatime potom ju je udario bičem po ruci. Fatima je uzvikla: "O oče" tom prilikom Alija je izašao iz kuće, uhvatio je Omera i jako ga udario, potom ga je oborio na zemlju.

Ruhul-Me'ani fi Tefsir Al-Kur'an Al-Azim, Alusi Bakdadi, treći tom, str. 124.

Alija poslušan ashab Božijem Poslaniku

Hazreti imam Ali u čitavom periodu svog života bio j poslušan prema naredbi Allaha. On je cijeli svoj život radio samo radi Allahovog zadovoljstva te nikada nije djelovao ili reagirao zbog nefsa ili privatne koristi. Hazreti Alija je od strane Allahovog Poslanika bio obavezan da bude strpljiv u svim ovim događajima i prema tome nije se borio protiv napadača na njegovu kuću.

Rahmetli Sejjid Reziud-Din Musavi u knjizi Hasajes Al-A'ime piše:

"Imam Kazim a.s. kaže: "Pitao sam svog oca Imama Sadika a.s.: "Šta se desilo kada je Božiji Poslanik u posljednim danima došao svijesti?" On je odgovorio: "Žene Božijeg Poslanika su ušli, okupile su se Ensarije i Muhadžiri i tugovali su. Onda je Božiji Poslanik s.a.v.a. pozvao Aliju." Alija govori: Kada sam ušao zagrlio sam Božijeg Poslanika s.a.v.a. i on mi je rekao: "Brate moj, ovaj narod će me napustiti i baviće se svakodnevnicama, međutim ti nemoj da me napustiš. Ti si u mom ummetu poput Kjabe koju je Allah učinio da bude znak kako bi svi sakupili oko nje. Kada preselim sa ovog svijeta i kada budeš realiziovao moju oporuku, te kada me ukopaš, sjedi sam u svoju kuću i pripremi Kur'an na redosljed kako sam ti rekao. Preporučujem ti da budeš strpljiv u poteškoćama koja će se desiti tebi i Fatimi od strane grupe ljudi, budi strpljiv dok se ne pridružiš meni."

U drugom predaju od Sulejma ibn Kejsa Hilalija prenosi se sljedeće:

"Božiji Poslanik s.a.v.a. gledao je Fatimu, njenog muža i njena dva sina i rekao je: "O Selmane, Allah mi je svjedok da oni koji će se boriti sa njima, boriti će se sa mnom, a oni koji sa njima budu u miru, biće u miru sa mnom, znaj da su ovi sa mnom u džennetu."

Zatim je Božiji Poslanik s.a.v.a. gledao je Aliju i rekao mu: "O Ali, nakon mog preseljenja na ahiret doživit ćeš nepravdu i zulum od strane Kurejšija i njihovih saveznika. Ako budeš našao prijatelje bori se sa njima, međutim ako ne nađeš pomoćnike, strpi i sačekaj i nemoj svojim rukama da sebe dovedeš u propast, jer ti si meni poput Haruna Musau. Harun za tebe može biti dobar primjer kada je svom bratu rekao: "narod nije nimalo do mene držao i umalo me nije ubio..."

Prema tome znamo da se hazreti Alija radi naredbe Allahovog Poslanika s.a.v.a. nije nastavio boriti protiv napadača, te je istrpio sve te nepravde i zulum da bi spasio Allahovu vjeru.

Hazreti Alija je učinio najbolji mogući čin

U slučaju napada Omera na kuću hazreti Fatime, hazreti Alija je trebao odlučiti ili da sačuva vjeru islam i da odustani od svojih prava ili da se bori protiv napadača što u tom slučaju dalo bi priliku neprijateljima islama da dovedu našu vjeru u opasnost. Hazreti Alija je izabrao prvu opciju i spasio je vjeru islam i razočarao je neprijatelje islama. Imam Ali sam o tome kaže:

وَطَفِقْتُ أَرْتَئِي بَيْنَ أَنْ أَصُولَ بِيَدٍ جَذَّاءَ أَوْ أَصْبِرَ عَلَى طَخْيَةٍ عَمْيَاءَ. يَهْرَمُ فِيهَا الْكَبِيرُ وَيَشِيبُ فِيهَا الصَّغِيرُ وَيَكْدَحُ فِيهَا مُؤْمِنٌ حَتَّى يَلْقَى رَبَّهُ. فَرَأَيْتُ أَنَّ الصَّبْرَ عَلَى هَاتَا أَحْجَى. فَصَبَرْتُ وَفِي الْعَيْنِ قَذًى وَفِي الْحَلْقِ شَجًا. أَرَى تُرَاثِي نَهْباً.

Razmislio sam da li golim rukama i bez pomoćnika da ustanem protiv njih ili da sačekam i budem strpljiv u toj atmosferi, atmosferi koja će uništiti stare, ostarit će mlade i koja će uzrokovati da vjernici pate do zadnjeg trenutka života.

Na kraju sam došao do zaključka da je strpljenje bliže razumu i mudrosti, tako sam istrpio sve, ali to sam učinio kao osoba kojoj je prašina ušla u oči i kao osoba kojoj je u grlu kost, gledao sam svojim očima kako mi oduzimaju pravo!

Nehdžul-Belaga, treća hutba.

Kada su mu neprijatelji islama kao što je Ebu Sufjan, predložili da se bori protiv vlasti, hazreti Alija je održao hutbu i rekao je:

"O narode, poderite ogromne valove smutnje putem lađe spasa, dvije osobe su išle ispravim putem, onaj ko je ustao na borbu dok je imao dovoljno prijatelja i pobjedio je i onaj ko nije imao dovoljno prijatelja pa je odustao i olakšao je čin ljudima. Ako govorim o svojim pravima, reći će da sam žedan za vlasti, ako prešutim reći će da se bojim smrti. Daleko je od mene strah nakon toliko ratova i pobjeda. Tako mi Allaha, sin Ebu Taliba je više zaljubljen u smrt nego dijete u dojenje majke. Međutim ja sam obaviješten o događajima, da ako o njima vam budem govorio drhtat ćete kao konac u bunaru."

Nehdžul-Belaga peta hutba.

Zašto Božiji Poslanik s.a.v.a nije branio Sumeju i druge žene koje su prihvatile islam od nevjernika?

Čak ako zamislimo da Zapovjednik vjernih, hazreti Ali ibn Ebu Talib nije reagirao na napad Omera možemo reći da on nije to uradio pod istim razlogom iz kojeg i Božiji Poslanik s.a.v.a. nije branio Sumeju, Ammarovu majku kada su mušrici i nevjernici napadali na nju.

Ibn Hadžer Askelani o tome piše:

( 11342 ) سمية بنت خباط... والدة عمار بن ياسر كانت سابعة سبعة في الاسلام عذبها أبو جهل وطعنها في قبلها فماتت فكانت أول شهيدة في الاسلام... عذبها آل بني المغيرة على الاسلام وهي تأبى غيره حتى قتلوها وكان رسول الله صلى الله عليه وسلم يمر بعمار وأمه وأبيه وهم يُعذّبون بالأبطح في رمضاء مكة فيقول صبرا يا آل ياسر موعدكم الجنة.

 Sumeja kći Habata... majka Ammara ibn Jasira je bila sedma po redu osoba koja je primila islam. Ebu Džehl je nju mnogo zlostavljao i toliko ju je udarao po stomaku da je preselila kao prvi šehid u islamu.

Božiji Poslanik s.a.v.a. je gledao kako ih muče u Mekki i uvijek je govorio :"O porodico Jasira, budite strpljivi, vaše mjesto je u džennetu."

Al-Asaba fi Temiz As-Sahaba, Ibn Hadžer Askelani, sedmi tom, str. 712.

Postavlja se pitanje zašto Božiji Poslanik dok je gledao da nevjernici muče Sumeju nije reagirao na to, već im je naredio da budu strpljivi? Zašto Poslanik s.a.v.a. nije uzeo sablju i osjekao glavu Ebu Džehla?

Tako i Božiji Poslanik nije reagirao na ponašanje Omera u džahilijetu kada je udario muslimanke.

Ibn Hišam piše:

ومر [ابوبكر] بجارية بنى مؤمل، حي من بنى عدى بن كعب، وكانت مسلمة، وعمر بن الخطاب يعذبها لتترك الاسلام، وهو يومئذ مشرك، وهو يضربها، حتى إذا مل قال: إني أعتذر إليك، إني لم أتركك إلا ملالة، فتقول: كذلك فعل الله بك.

Ebu Bekr je vidio Omera kako udara jednu sluškinju od porodice Benu Mu'mil koja je tek prešla na islam, a Omer je tada bio mušrik! Pa je odustao i rekao: "Ako je više ne udaram to je zbog toga što sam se umorio, oprosti mi zbog toga!" a ta sluškinja je u odgovoru rekla: "Znaj da će Allah tako djelovati prema tebi."

As-Sira An-Nabavija, Abdul-Melek ibn Hišam ibn Ejjub Ebu Muhamed, drugi tom, str. 161.
Fezael As-Sahaba, Ahmed ibn Hanbel, prvi tom, str. 120.

Zašto Božiji Poslanik s.a.v.a. tom prilikom nije zaustavio Omera i nije se borio sa njim? Kako god ehli sunnet odgovori na ovo pitanje, mi, šije ćemo odgovoriti na prethodno pitanje.

Zašto Osman nije branio svoju suprugu?

Kada su ashabi Božijeg Poslanika s.a.v.a. ušli u kuću trećeg halife Osmana, udarili su mu suprugu potom su joj odsjekli prst.

Taberi o ovom događaju piše:

 وجاء سودان بن حمران ليضربه فانكبت عليه نائلة ابنة الفرافصة واتقت السيف بيدها فتعمدها ونفح أصابعها فأطن أصابع يدها وولت فغمز أوراكها وقال أنها لكبيرة العجيزة وضرب عثمان فقتله.

 Došao je Sevdan ibn Hamran da udari Osmana. Naila kći Ferafese (Osmanova žena) bacila se na Osmana da ga zaštiti. Sevdan je uzeo sablju i odsjekao joj prst, zatim je dirao njenu zadnjicu i rekao: "Koliko veliku zadnjicu ima" zatim je ubio Osmana.

Tarih Taberi, Ebu Džafer Muahmed ibn Džarir Taber, drugi tom, str. 676.

Istu predaju prenosi sledeće:

Al-Kamil fi At-Tarih, Ibn Asir, treći tom, str. 68.
Al-Bedaja ve An-Nihaja, Ibn Kesir Dameški, sedmi tom, str. 188.

Postavlja se pitanje zašto Osman nije branio svoju suprugu?

Da ne govorimo o slučaju Omerove žene, pa da nas optuže da vrijeđamo velikane ehli sunneta. Za one koji su zainteresovani preporučujemo da pogledaju sledeće izvore da saznaju šta se desilo o Omerovoj ženi pa je on nije branio:

Vefijat Al-Ajan ve Anba' Ebnauz-Zeman, šesti tom, str. 366.
Al-Akani, Ebu Faradž Isbahani, 16. tom, str. 109.